Сматрајући важним да деца из Крупња и околних села, односно она деца која похађају наставу у ОШ "Боривоје Ж. Милојевић" знају ко су, шта су и одакле потичу, покренули смо низ акција и предавања везано за историју, културу, традицију и духовност Рађевине. Најновије предавање везано је за историју и значај Крупањских цркава.
Водећи се тиме да нисмо апсолутно компетентни за овај подухват и да је боље да радимо у тиму, позвали смо у помоћ историчара Младена Стефановића, који је одмах прихватио наш позив, питавши када крећемо? Младену се захваљујемо на издвојеном времену и пажњи коју нам је посветио. Такође у овом подухвату подржао нас је и старешина храма светог Вазнесења Господњег у Крупњу, протојереј-ставрофор Златомир Братић, давши нам благослов за предавања, на чему смо му захвални.
Кренули смо од старе цркве Вазнесења Господњег, поделили смо се тако да вероучитељ на самом почетку говори о Цркви као самој грађевини, настанку исте, окупљању хришћана око ње, значају Цркве као институције за хришћански свет, архитектури ( спољашњост и унутрашњост храма) и њеној улози у животу хришћана. Док је историчар говорио о локалитетима, односно о старој и новој цркви Вазнесења Годподњег у Крупњу. Младен нам је изнео мноштво занимљивих информација, које признајем многи од нас нису знали. Нагласио нам је да су обе цркве посетила два краља, што нам говори о важности Крупња. Стару краљ Петар l Карађорђевић, док је нову посетио краљ Александар Карађорђевић 1934. године, пред своју погибију. Упутио нас је у процес настанка цркава, проблема везаних за изградњу, борби и истрајности Крупањаца да их изграде, као и о буђењу свести код Рађеваца о ратним жртвама које су понели њихови преци. Нагласио нам је да све до 1834. године у самом Крупњу није постојала црква, већ џамија, по истеривању Турака из места, Рађевци крећу у план изградње Цркве, што нам показује свест и потребу тадашњих људи за Црквом.
Цркве обилују детаљима из рата, плочама са именима људи изгинулих у ратовима, на тим плочама ђаци су видели своје претке, који су живот свој дали за њихову слободу. У крипти новог храма налази се спомен-костурница, у којој су изложене фотографије, предмети са бољног поља, венци, посмртни остаци војника, споменици српским официрима. Нови храм је изузетно аутентичан, подигнут је у спомен жртвама Првог светског рата који су изгинули у бици на Мачковом камену и око Крупња. Своју аутентичност показује и у фрескопису, који обилује српским војницима и генералима, полијелеју и свећњацима који су изграђени од чаура, сабљи и бајонета. Младен нам је указао и на једну невероватну информацију, а то је да је 1941. године, храм бомбардован, као и цео Крупањ, међутим црква је остала сачувана. Бомба се зарила у зид олтара и није експлодирала, после рата је демонтирана. Ђаци су били упознати са многим детаљима везаним за цркве.
Надам се да су сазнали нешто ново, научили барем неку информацију, видели и посетили нешто важно за њихово место и њихове животе, пошто су нагласили да многи од њих никада нису били у костурници своје цркве. Надамо се да ће се враћати на ово место, и да ће својој деци некада причати о херојству својих предака, као и о значају својих цркава. Надамо се да смо овом акцијом пробудили нешто у њима, али и у нама. У нади за боље сутра и боље нас.
Предраг Павловић, вероучитељ
___________________________
ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА
