Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 29. јуна 2025. године, у трећу недељу по Духовима, свету архијерејску Литургију у крипти Светог Николаја Српског при храму Вазнесења Господњег на Лагатору.
„Служећи свету Литургију, освећујемо и овај простор, храм Божији – цркву, јер управо се овде конституише Црква, пошто сваки пут када служимо свету Литургију Дух Свети силази на нас обичне људе и чини нас Црквом Божијом, прикривајући све наше недостатке и уздижући нас са земље на небо. Приликом тог освећења, освећује се читав овај простор, освећује се читав овај храм и све што је у њему. Исто тако и окружење самога храма који ми називамо порта, и она је простор који се преображава, који је освећен од ове свете Литургије као неки близак простор у коме се ми окупљамо да служимо Литургију. Због тога се у нашој светој Цркви води рачуна и шта се ту дешава.
Зато се ми трудимо да овај простор не служи ни за шта друго. Никакве друге активности не треба овде да буду - ни политика ни разне друге манифестације. Наравно, увек ту просуђивајући кроз своје пастире, чинећи неки пут и компромис и излазећи у овај свет да покажемо да смо ми човекољубиви, да је наш Бог човекољубив, да је Црква човекољубива, али увек трудећи се да тај простор који је око храма, као и сам храм, буде оно за шта је намењен, а то је светиња. Ово је један посебан простор, а постоје многи други простори у овоме граду и другим местима који се користе за разне друге сврхе, али овај простор се користи искључиво за ово. Треба да га чувамо зато што је ово драгоцен простор и наше спасење зависи од њега. Нису била тако давна времена када ми нисмо имали своју државу и кад смо били у ропству под Турцима, када није било тако једноставно направити храм Божији, па су наши преци морали да укопавају у земљу своје светиње и да праве мала врата да не могу Турци са коњима да уђу у храм и да га скрнаве. Када је у овом граду, не месту где је био Бој на Лозници, прота Игњат подигао велелепни храм, то је истовремено и означавало наш статус као народа и хришћана, показатељ да смо слободни и да сада можемо да подигнемо храм, јер је било много векова прошло кад нисмо могли да га подигнемо. И када би сада могли да те наше претке доведемо да виде ту лепоту и порту која се налази око храма, они би били одушевљени, јер они су то сањали. Било би им драго и били би радосни зато што та њихова жртва није била без плода, јер њихови потомци имају могућност да се моле Богу, да живе у слободи и да остварују све оно што су они сањали. Зато чувајмо своје светиње да би оне чувале нас“ – беседио је владика Јеротеј.
У току свете Литургије, епископ Јеротеј је рукоположио ђакона Бранка Митрића у свештени јерејски чин, а вероучитеља Душана Станојевића у свештени ђаконски чин.
________________________
ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА
