Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије и Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј служили су 14. августа 2025. године на Градском гробљу у Лозници четрдесетодневни парастос протојереју-ставрофору Миленку Драгићевићу, умировљеном пароху великохочанском.
„Нашег оца Миленка лично знам од 1992. године, када сам постао игуман у манастиру Високи Дечани. Дошавши у Велику Хочу срео сам га онаквог каквог сам га после целог живота гледао – стаменог, насмејаног, расположеног у духу Христовом да свакога прими, саслуша и да реч утехе. Оно што га је највише красило је његова вера у Свевишњег која се показала у томе да је он својим молитвама и својим држањем сачувао и село у коме је служио, Велику Хочу, и народ када је било најтеже и када је цела Метохија кренула у невреме и невољу да избегну освету и непријатељски мач и нож. Онда је он заједно са мештанима тога села остао стамено надајући се у Бога, иако је много људи страдало и пре тога и у току рата. Својим ставом и то што су остали у том месту у том тешком времену, они су сачували и село и све наше цркве, а има преко дванаест цркава у Великој Хочи“ – истакао је у беседи митрополит Теодосије.
Биографија протојереја-ставрофора Миленка Драгићевића
Отац Миленко је рођен 1956. године у Тршићу, где је завршио основну школу. Са мајком долази на Косово и Метохију 1971. године, у манастир Девич, где исте године уписује Призренску богословију „Свети Кирило и Методије“. Након завршетка богословије 1976. године, у новембру 1978. склапа брак са супругом Радојком, такође из свога краја. У децембру исте године, на празник Светог Јоаникија Девичког, рукоположен је у чин свештеника од стране тадашњег Епископа рашко-призренског Павла (потоњег Патријарха српског) у манастиру Девичу. Своју свештеничку службу започео је у парохијама у Новом Пазару, Лепосавићу и Лешку, да би 1986. године, по благослову владике Павла, дошао у Велику Хочу. Ту је као парох великохочански и ораховачки остао пуних 35 година – све до одласка у пензију 2021. године. Последње године живота провео је у Лозници, али је, све до последњих дана, редовно долазио на Косово и Метохију, где је остао дубоко везан за своју паству и светиње.
Упокојио се 5. јула 2025. године, у поподневним часовима, после дуге и тешке болести, а опело је служено у храму Вазнесења Господњег на Лагатору 7. јула 2025. године.
________________________
ЕПАРХИЈА ШАБАЧКА
