Патријарх Порфирије: Немамо разлога да обогаћујемо Јеванђеље било којом другом идејом и идеологијом, јер у Њему је пуноћа, у Њему је савршенство, у Њему је сам Христос!

Саслуживали су Високопреосвећени Архиепископ отавски и све Канаде г. Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, архимандрит Василије, протојереји-ставрофори Стојадин Павловић, Радивој Панић и Велибор Џомић, протојереји Ненад Јовановић, Иван Штрбачки и Драган Шовљански, јереји Бранислав Кличковић и Далибор Стојадиновић, протођакони Младен Ковачевић, Драган Радић и Радомир Врућинић, као и ђакони Синиша Дувњак и Никола Вуковић. На крају свете Литургије, Његова Светост Патријарх је извршио чин великог водоосвећења, а затим и беседио:

– Бог се јави! Браћо и сестре, данас славимо празник који у Цркви зовемо Богојављењем. Сама по себи та реч открива шта је садржај ишта је смисао тог празника. Овај празник се у старини, у првим вековима, славио заједно са празником Рођења Христовог. Рођење и Крштење Христово били су један јединствени празник, јер и Рођење Христово и Његово долажење у свет јесте Епифанија, јављање Бога међу нама. Ми смо недавно прославили Рођење Христово, а данас славимо Његово Крштење.

У Рођењу Његовом Исус Христос се открио као богочовек, као потпуни истинити човек, али у исто време и потпуни и истинити Бог. Тиме је отворио бескрајну, неизмерну, неизрециву наду за сваког човека, наду да човек није изгубљен у кратком историјском постојању, које би се пре могло назвати непостојање, зато што је то постојање ограничено рођењем и смрћу и заправо јесте само један привремени ковитлац који је уобличио некога који ће се на крају претворити у небиће. Рођењем Господ је показао да је човек створен не само за много више, него за пуноћу и за смисао. Показао је да је човек створен за вечност и да заправо смрт онако како је разумеју они који не познају Христа и не постоји. Христос је дошао у свет да нас узме у своје наручје. Дошао је као вечни Бог, као Логос. Дошао је из вечности и у вечности постоји. Загрлио нас је загрљајем вечности, јер је узео на себе и људску природу. Дакле, у исто време Он је истински и прави и потпуни човек.

Ево, на дан када се Господ крстио, ми смо поред једне од две највеће истине наше вере. Једна је управо изречена, а то је да је Христос Богочовек и Син Божји и Син човечији. Међутим, на данашњи дан нам се открила још једна од две најважније истине, а то је да је наш Бог Света Тројица. У Крштењу Христос је показао да је Његовим присуством и у Његовом присуству присутан и Бог Отац и Дух Свети. Открио се Бог као Света Тројица, Отац и Син и Свети Дух. Чули смо глас: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега слушајте. То је био глас, то је била реч Бога Оца, а у исто време Дух Свети у виду голуба слетео је на главу Сина Божјег. Дакле, Света Тројица! То је Бог у кога верујемо: Отац, Син и Свети Дух! У исто време, тај Бог није далеки Бог кога не можемо упознати, кога не можемо додирнути и кога не можемо сусрести. То је Бог који долази међу нас и који се нама открива. Зато Њега треба слушати, а то и јесте позив Оца, Бога Оца. Шта значи слушати Сина Божјег? Значи слушати Јеванђеље Његово, творити Јеванђеље Његово, не само чути оно што Бог говори и онда чувши то што је Бог рекао на основу Његове речи процењивати свет око себе и друге око себе. Чути и слушати реч Божју значи потрудити се да њом живимо.

Још једна порука данашњег празника нама се открива када смо осветили воду. Освећењем воде на дан Богојављења ми учествујемо у Крштењу Сина Божјег, који је ушавши у реку Јордан осветио воду као извор живота, али осветио и читаву творевину. Ми хришћани, дакле, верујемо у вечност, у вечни живот, зато што је Бог вечан, али не верујемо у апстрактну вечност, не верујемо у безличну вечност. Верујемо да ће свако од нас који је дошао у свет у вечности постојати, ако и да вечност заправо већ сада почиње, али да ће свако баш онакав какав јесте, непоновљив са свим својим односима и свим својим искуством, у вечности постојати.

На данашњи празник осветивши воде, осветивши природу, Бог је показао да је творевина добра, да је света, да је позвана да буде светом. Није овај свет зао. Ту има разлике између наше вере и неких других вера. Постоје вере, постоје људи који верују да је свет зао, да је творевина зла, да треба побећи од ње, да се ни на који начин не треба везивати за њу. Штавише, постоје вере које сматрају да свака веза са било којом врстом творевине Божје јесте пад и јесте грех. Најчвршћа веза јесте веза емоције, па тако постоје вере или, ако хоћете, религије које сматрају да било која врста емоција према творевини јесте заправо срозавање бића, срозавање онога што је тобож божанско у човеку. Дакле, постоје религије које сматрају да не само да је мржња пад, него да је и љубав пад, јер и љубав је емоција. Да не отварам ту тему хоћу, само да кажем да постоји разлика између Јеванђеља и многих других религија, а ми смо позвани да слушамо реч Божју и немамо потребе – будући да је Његова реч пуноћа, да је Његова реч света, да је Његова реч истина, пут и живот – да додајемо било шта што је људско тој Његовој речи. Нема потребе да Јеванђељу Христовом, Цркви Христовој, додајемо било шта из неког другачијег погледа на свет, из неке друге и другачије вере, јер је Црква позвана да преображава свет, а не да се саображава свету. У нашој жељи понекад да испунимо реч Христову, да волимо све, да грлимо све људе, ми полазећи од чињенице да постоје разлике између Јеванђеља и других вера хоћемо да пренебегнемо те разлике, да их потиснемо, као да оне не постоје. Оне постоје, али то наравно није разлог да одбацимо свет и да одбацимо те друге и другачије. Напротив, позвани смо да их волимо, али собом треба да носимо Јеванђеље Христово, Његово Рођење и Његово Крштење и Његово Страдање, Распеће и Васкрсење, да носимо собом и правила Јеванђеља, правила која нам Он поставља као путеве живота, да носимо собом и границе које деле грех од врлине.

Дакле, дошавши у свет и крстивши се, Бог благодаћу освећује читаву природу и показује да је све добро и да је све савршено и да је пуноћа у Њему, у Његовој речи и Његовом Јеванђељу. Отуда не само да нема разлога да ишта своје додајемо у Јеванђеље, него напротив, треба да се погружимо у Јеванђеље! Дакле, немамо разлога да обогаћујемо Јеванђеље било којом другом идејом и идеологијом, јер у Њему је пуноћа, у Њему је савршенство, у Њему је сам Христос. Он је Јеванђеље, Он је Блага вест. Блага вест је Господ. Бог је свој глас послао у Сину своме. Он је донео Благу вест, Он је сам Блага вест и Он је Јеванђеље.

Дакле, браћо и сестре, радујмо се данас данашњем празнику. Радујмо се, јер је Бог са нама. Не само да је са нама, него прожима све оно што је наше, осим греха, прожима читаву твар. Чини је светом, чини је Црквом. Све је позвано да буде Црква. Довољно је да само отворимо своја срца, да ништа не релавитизујемо у Јеванђељу Христовом, у речи Његовој, него да отворимо себе, своју душу и своје срце и благодаћу Христовом будемо испуњени. Нека је срећан и благословен празник! Поздрављамо нашег госта, Архиепископа канадског из Православне Цркве у Америци, који је данас овде са нама саслуживао. Нека му Бог да снагу духовну. Као што чујемо у молитви, што важи за све нас, да благодаћу Божјом буде освећено наше срце и наш ум, а то исто молимо и за владику Иринеја и за читаву Цркву на америчком континенту, за све људе. Нека Вам Бог да и здравља и мудрости да сведочите реч Христову у простору где су можда искушења духовна већа него што су прилике код нас. Живели, нека је срећан празник на много година!

‍

Извор: СПЦ